PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Na­kon od­la­ska u pen­zi­ju, kra­jem 1927. go­di­ne, ko­ju je po­čao da ko­ri­sti od na­red­ne (1928) go­di­ne, Pe­tro­ni­je­vić je pla­ni­rao da što du­že vre­me­na osta­ne u ino­stran­stvu, da obez­bi­je­di do­volj­no vre­me­na ka­ko bi ostva­rio ne­ke ra­ni­je za­cr­ta­ne pla­no­ve i dje­lat­no­sti. Za­to je po­čet­kom 1928. go­di­ne ot­pu­to­vao u Pa­riz, iz ko­jeg je za­tim pro­du­žio pu­to­va­nje u Lon­don, ali se usko­ro po­ka­za­lo da se sa nje­go­vim skrom­nim mje­seč­nim pri­na­dle­žno­sti­ma ne mo­že du­že bo­ra­vi­ti u ino­stran­stvu. Sto­ga se na­kon če­ti­ri mje­se­ca vra­tio u Be­o­grad, da bi po­ku­šao još jed­nom 1929. go­di­ne da ostva­ri svo­ju ve­li­ku že­lju za du­žim bo­rav­kom i ra­dom u ino­stran­stvu. Uspi­je­vao je, ipak, da po­vre­me­no pri­u­šti po­ne­ko pu­to­va­nje, nje­mu ve­o­ma dra­go i dra­go­cje­no, ali ni­ka­ko ni­je mo­gao obez­bi­je­di­ti sred­stva za traj­ni­ji bo­ra­vak. Uspi­je­vao je, da­kle, da po­sje­ću­je ve­li­ke evrop­ske cen­tre, ali u ve­ći­ni slu­ča­je­va kao zva­nič­ni de­le­gat na po­je­di­nim zna­čaj­nim fi­lo­zof­skim i na­uč­nim sku­po­vi­ma, pri če­mu mu je tro­ško­ve pu­to­va­nja i bo­rav­ka pla­ća­la SKA. U Be­o­gra­du je, ina­če, ži­vio kao po­sta­nar ili je, pak, za­ku­plji­vao so­bu u po­je­di­nim ho­te­li­ma, a hra­nio se u re­sto­ra­ni­ma i ka­fa­na­ma. Vri­je­me je pro­vo­dio ili u svo­jim ka­bi­ne­ti­ma, bi­lo na Uni­ver­zi­te­tu (imao je rad­nu so­bu u sa­da­šnjoj zgra­di Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta) ili, pak, u Kra­ljev­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka. Uvi­jek je u svom sta­nu po­sje­do­vao ve­li­ki broj knji­ga i ru­ko­pi­sa ta­ko da je stal­no bio za­po­slen i pre­o­ku­pi­ran či­ta­njem i pi­sa­njem. Pa­ra­lel­no je ra­dio na ne­ko­li­ko mje­sta, ali i ne­ko­li­ko raz­li­či­tih po­slo­va. Osim to­ga, če­sto je še­tao po Ka­le­meg­da­nu (jed­no vri­je­me je sta­no­vao u ho­te­lu Srp­ski kralj ko­ji se na­la­zio bli­zu tog po­zna­tog be­o­grad­skog par­ka i še­ta­li­šta) i ko­ri­stio te iz­la­ske za raz­mi­šlja­nje o ra­znim te­ma­ma o ko­ji­ma je pi­sao.
Imao je uži krug bli­skih pri­ja­te­lja i sa­go­vor­ni­ka, sa ko­ji­ma se če­sto su­sri­je­tao i raz­mje­nji­vao mi­šlje­nje. To­kom go­di­na su se čak spon­ta­no obra­zo­va­le i dvi­je ne­for­mal­ne gru­pe nje­go­vih pri­ja­te­lja i sa­go­vor­ni­ka. Ta­ko je, re­ci­mo, pet­kom bi­lo uobi­ča­je­no da se oku­plja­ju u kru­žo­ku po­pu­lar­no na­zva­nim Bra­nin pe­tak, lju­di ve­za­ni za pri­rod­ne i ma­te­ma­tič­ke na­u­ke.
Či­ta­vu zi­mu to­kom 1953/54. go­di­ne Pe­tro­ni­je­vić je pro­veo u svo­joj ho­tel­skoj so­bi. Po­čet­kom 1954. go­di­ne po­zna­ti srp­ski sli­kar Sto­jan Ara­li­ca (1883–1980), ko­ji je od 1948. go­di­ne stal­no ži­vio u Be­o­gra­du, po­či­nje da ra­di Pe­tro­ni­je­vi­ćev por­tret, ali, na­ža­lost, ni­je uspio da ga za­vr­ši. Pe­tro­ni­je­vić je do­bio ovje­re­ni uput 13. fe­bru­a­ra 1954. go­di­ne da mo­že da ot­pu­tu­je u Du­brov­nik ra­di zdrav­stve­nog opo­rav­ka, ali mu se ni ta na­mje­ra ni­je osta­va­ri­la.
Već fi­zič­ki ja­ko oro­nuo i psi­hič­ki po­pri­lič­no is­tro­šen, pod vid­nim op­te­re­će­njem bo­le­sti i bre­me­na go­di­na, Pe­tro­ni­je­vić je, ipak, na­sta­vio da či­ta i po­vre­me­no pi­še u svo­joj so­bi­ci. Ri­jet­ko je sa kim ko­mu­ni­ci­rao, ali je sve­ga dva da­na pred smrt pri­mio za­stup­ni­ka Aka­de­mi­je na­u­ka Mi­lo­mi­ra Sa­ri­ća ko­ji mu je is­pu­nio že­lju da ga ča­sti jed­nom por­ci­jom nje­mu omi­lje­nog je­la su­tli­ja­ša. Pret­hod­nih mje­se­ci, po­je­di­ni nje­go­vi pri­ja­te­lji, vi­dje­ći sta­rog pro­fe­so­ra bo­le­snog, is­cr­plje­nog i iz­ne­mo­glog, na­sto­je da mu po­mog­nu i da ga pri­vo­le da se pod­vrg­ne me­di­cin­skim pre­gle­di­ma, ana­li­za­ma i nje­gi, ali je on to od­lo­žio. Umro je, po zva­nič­nom iz­vje­šta­ju, uju­tro u 7 sa­ti 4. mar­ta 1954. go­di­ne u svo­joj ho­tel­skoj so­bi­ci u Bal­ka­nu, sa knji­gom u ru­ci od mo­žda­nog in­fark­ta. Sa­hra­njen je dva da­na ka­sni­je na No­vom gro­blju u Be­o­gra­du (par­ce­la 37). U ime SA­NU od ovog na­šeg ve­li­ka­na su se, u pri­su­stvu mno­gih pri­ja­te­lja, po­zna­ni­ka, po­što­va­la­ca, uče­ni­ka i sta­rih Be­o­gra­đa­na, pri­god­nim go­vo­ri­ma opro­sti­li aka­de­mi­ci Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić i Ivan Đa­ja (od ta­da­šnjih srp­skih fi­lo­zo­fa se, me­đu­tim, ni­ko ni­je jav­no opro­stio na po­sljed­njem is­pra­ća­ju).
Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić je du­go bio ve­o­ma pri­sni i is­kre­ni Bra­nin pri­ja­telj. Oni su bi­li ve­za­ni i svo­jim od­no­som pre­ma nje­mač­koj kul­tu­ri jer su obo­ji­ca, isti­na Mi­lan­ko­vić u Be­ču, bi­li stu­den­ti ko­ji su se obra­zo­va­li na nje­mač­kom je­zi­ku i bi­li za­do­je­ni du­hom tog kul­tur­nog pod­ruč­ja. Nji­ho­vi če­sti su­sre­ti, sa­stan­ci i raz­go­vo­ri, i u pri­su­stvu ši­re oda­bra­ne gru­pe ve­li­kih be­o­grad­skih in­te­lek­tu­a­la­ca i is­tak­nu­tih na­uč­ni­ka i fi­lo­zo­fa, bio je sa­mo je­dan od vi­do­va nji­ho­vog traj­nog pri­ja­telj­stva i dru­go­va­nja.
Na ini­ci­ja­ti­vu aka­de­mi­ka Pa­vla Sa­vi­ća u Pe­tro­ni­je­vi­će­vom rod­nom Ubu je po­sta­vlje­na bi­sta tom ve­li­ka­nu 1981. go­di­ne, i to isto­vre­me­no sa po­sta­vlja­njem spo­men-obi­ljež­ja zna­me­ni­tim lju­di­ma tog kra­ja, fi­lo­zo­fu Bo­ži­da­ru Kne­že­vi­ću, glum­cu Ra­ši Pla­o­vi­ću, kao i is­tak­nu­tim bor­ci­ma, od­no­sno he­ro­ji­ma to­ga kra­ja.
Iza­bra­na dje­la Bra­ni­sla­va Pe­tro­ni­je­vi­ća su pri­re­đe­na za štam­pu i ob­ja­vlje­na u XII to­mo­va u li­je­poj gra­fič­koj opre­mi i u tvr­dom po­ve­zu. Iz štam­pe su iza­šla to­kom 1997/98. go­di­ne u iz­da­nju Za­vo­da za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva iz Be­o­gra­da. Iza­bra­na dje­la Bra­ni­sla­va Pe­tro­ni­je­vi­ća su raz­vr­sta­na te­mat­ski u sle­de­ćih XII to­mo­va: 1.tom: Me­ta­fi­zič­ke ras­pra­ve; 2.tom: Prin­ci­pi Me­ta­fi­zi­ke I; 3.tom: Prin­ci­pi Me­ta­fi­zi­ke II; 4.tom: Osno­vi Te­o­ri­je Sa­zna­nja; 5.tom: Od Ze­no­na do Berg­so­na. Stu­di­je i član­ci iz isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je; 6.tom: Isto­ri­ja no­vi­je fi­lo­zo­fi­je; 7.tom: Spi­si iz Prak­tič­ne fi­lo­zo­fi­je; 8.tom: Psi­ho­lo­gi­ja; 9.tom: Pri­rod­njač­ki spi­si; 10.tom: Na­uč­ni spi­si (ma­te­ma­ti­ka, me­ha­ni­ka i fi­zi­ka); 11. tom: Re­zi­me fi­lo­zof­skih i na­uč­nih ra­do­va; 12.tom: Auto­bi­o­gra­fi­ja, pe­sme, pre­pi­ska.
KRAJ)